Zadaci za praksu




Yüklə 50 Kb.
tarix25.04.2016
ölçüsü50 Kb.
PEDAGOŠKI FAKULTET U JAGODINI

STUDIJSKA GRUPA: VASPITAČ U DOMU

PREDMET : Razvojna psihologija

PREDAVANJA: prof. Dr Nada Korać

VEŽBE: Mr Vesna Petrović

STUDENT:…………………………………………………………………Br Indeksa …………………………………



Ustanova: BIBLIOTEKA IGRAČAKA, Jagodina

ZADACI ZA PRAKSU

16 – 20 maj 2011

NAPOMENA: izvođenje zadataka i pisanje izveštaja studenti mogu da izvode individualno ili paru



DECJA SLIKA SVETA


Važna napomena: pre nego što pristupite intrvjuu sa detetom, pažljivo proučite listu pitanja u intervjuu.



Opste napomene: pri postavljanju pitanja treba voditi racuna o tome da li je dete dobro razumelo sta ga pitate. Eksperimentator (E) moze, prema potrebi, da izmeni neke termine, da ih zameni izrazima koji su poznati detetu, ali pri tome treba da pazi da ne sugerise odredjeni odgovor, svi odgovori se doslovce beleze.


Ispitanici su deca uzrasta od 3 do 7 godina.


SAN

(kako dete razume prirodu fenomena sna, da li je san subjektivni, ili objektivni fenomen, ili nešto između)


  • Znas li sta je san? Da li sanjas? Da li imas snove kad spavas?

Poreklo sna


  • Otkud tebi san kad spavas?

  • Gde se prave snovi? Odakle dolaze snovi?

  • Da li dolaze iz tebe ili odnekud spolja?

  • Kako nastaje san? Ko pravi san?

  • Da li ga ti pravis ili neko drugi? Ko?

Gde se nalazi san


  • Dok sanjas: gde je tvoj san? Na kom mestu?

  • Da li je u tebi ili u sobi?

A1 ako dete kaze da je san u ocima , glavi (i tome slicno), dakle unutra, a ne spolja pitati:

  • Ako bih otvorio tvoju glavu (ili tome slicno) dok sanjas, i pogledao unutra, da li bih mogao da vidim tvoj san? Zasto?

  • Kako mogu da vidim tvoj san?

  • Gde je, na kom mestu u glavi je tvoj san?

A2 ako dete kaze da je san u sobi, na zidu, pred ocima, pod krevetom, i tome slicno, pitati:

  • Da li je san stvarno u sobi (ili tome slicno) ili se tako samo kaze (samo tako izgleda)?

  • Kad sanjas da li su ti oci zatvorene ili otvorene?

  • Pa onda, gde je san?

  • Kad sanjas da se igras u parku, da li je tvoj san ili u sobi?

A1 I A2 - u oba slucaja nastaviti ovim pitanjima:

  • Ima li neceg ispred tebe dok ti sanjas?

  • Kad je tvoja mama kod tebe u sobi dok ti sanjas, moze li ona da vidi tvoj san?

  • A ja, kad bih bio kod tebe u sobi, da li bih mogao da vidim tvoj san?

  • Zasto (kako) bih (ili ne bih) mogao da ga vidim?

Organ sna


  • Kazi mi, cime ti sanjas? Rukama? Cime onda?

Uzrok sna


  • O cemu si poslednji put sanjao?

  • Zasto si bas o tome sanjao?

Ako dete odgovori da nije nista sanjalo, pitati ga:

  • Kad sanjas da si pao i da si se udario, zasto si bas to sanjao?

  • Zasto imamo snove?

Materijal sna


  • Od cega je san napravljen? Je li mozda od papira? Od cega je onda?

  • Mozemo li snove da dodirnemo rukom?

  • Da li su snovi napravljeni od stvari ili od misli?

Realizam sna


  • Kad nocu sanjas da se igras, da li se tada stvarno igras?

  • Da li je to isto kao kada se danju igras?

  • Da li su snovi stvarni, odistinski?


ZIVOT


(kako dete razume pojam živog, odnosno

koje karakteristike ili svojstva - značenje pripisuje "živom")



  • Znas li sta je to kada za nekoga kazemo da je ziv?

  • Sta je to zivo bice?

  • Kazi mi, koja to ziva bica znas?

  • Da li je planina ziva?

  • Kako znas da je ziva (ili da nije ziva)? Zasto?

Isto pitanje postavljati za sledece objekte: SUNCE, STO, AUTO, MACKA, OBLAK, SIJALICA, SAT, PTICA, ZVONO, VETAR, AVION, MUVA, LIST, CVET, KISA,DRVO, ZMIJA, BICIKL, RIBA, OLOVKA.


Isto pitanje postavljati i za sledece parove objekata:

VETAR-BICIKL

MUVA-OBLAK

DETE-MACKA

CVET-AVION




POREKLO NOCI


(kako dete razume zašto dolazi noć, da li je to fenomen koji ima objektivan uzrok ili je popvezan i motivisan ljudskim potrebama, ili je nešto između)

  • Znas li sta je noc? Kazi mi sta je noc?

  • Zasto je mrak nocu?

  • Odakle dolazi mrak nocu? Ko pravi noc?

Na ova tri pitanja dete moze da odgovori na sledeca tri nacina:

Uzrok dolaska noci je ili 1. Spavanje, ili 2. Oblaci, ili 3. nestanak sunca


Za svaku od tri navedene kategorije odgovora predvidjen je odgovarajuci niz pitanja. Medjutim, moze se desiti da dete u toku odgovaranja na nova pitanja, promeni kategoriju odgovora (npr. nije vise spavanje uzrok dolaska noci, nego nestanak sunca), pa E treba da pronadje niz pitanja koji odgovaraju ovim odgovorima.

Moze se takodje desiti da dete na pocetku da odgovor koji je nemoguce klasifikovati u bilo koju od predvidjene tri kategorije (npr. bog pravi noc, ili mesec ili sl.). U tom slucaju E postavlja dopunska pitanja sve dotle dok ne bude siguran kojoj kategoriji odgovori deteta pripadaju. Sva dopunska pitanja kao i odgovore na njih treba zabeleziti.



  1. Spavanje je uzrok dolaska noci

  • Da li ti ponekad spavas I preko dana? Moze li da se spava i danju?

  • Kad ti danju zaspis, da li onda padne mrak?

  • Zasto je onda mrak nocu?

  • Zasto je mrak samo nocu?

  • Da li ti se nekad desilo da ne zaspis kada je noc?

  • Da li si nekad bio budan po mraku?

  • Kako onda dodje mrak kad ne spavas? Otkud mrak kada si budan nocu?

2. Oblaci su uzrok noci

  • Odakle dolaze ti oblaci? Ko ih pravi?

  • Kako ih … pravi? Cime … pravi oblake?

  • Zasto oblaci dolaze samo nocu? Da li su ti oblaci beli ili crni?

  • Mogu li beli oblaci da naprave noc? Zasto? Ima li ponekad i po danu oblaka? Zasto onda nije mrak?

  • Da li nocu crni oblaci dodju umesto belih, ili beli oblaci pocrne?

  • Kuda odlaze beli oblaci nocu?

3. Nestanak Sunca je uzrok pojave noci

  • Kazi mi kako se to napravi noc, kad nema vise Sunca?

  • Kuda odlazi Sunce nocu?

  • Zasto nebo postane crno nocu? Da li je crno zbog crnih oblaka?

  • Ima li uvek po danu Sunca?

  • Vidi li se Sunce kada pada kisa?

  • Zasto je onda mrak samo nocu?

***

Sledeca pitanja se postavljaju svim ispitanicima, bez obzira na prethodne odgovore:



  • Mozemo li da napravimo noc u ovoj sobi?

  • Ako spustimo zavese da li ce onda biti mrak?

  • Je li to onda noc?

  • Kako se pravi taj mrak, odakle on dodje u sobu?

  • A kako se pravi mrak napolju?


IMENA


(kako dete razume prirodu i ulogu imena stvari, da li su imena inherentno svojstvo predmeta ili je njihova priroda proizvoljna i nezavisna od sâmih predmeta)

  • Kako znas da se Sunce zove Sunce? Ko je dao ime Suncu?

  • Mozemo li da mu promenimo ime? Da se sad zove cvet na primer?

  • Zasto mozemo (ili ne mozemo)?

  • Mozemo li da macki damo ime pas, a psu macka?

Ako dete odgovori potvrdno, nastvaiti: Pazi sada se macka zove pas! Kazi mi da li laje?



Ocenjivanje odgovora


Analizirati pojedinacno svaki odgovor deteta (tip objasnjenja koji daje, koherentnost njegove slike sveta…), I dati na kraju obrazlozenu opstu ocenu razvojnog nivoa misljenja deteta

  • Pomocna literaturaI. Ivic: Decje misljenje, Izdavac Rad



Važna napomena: pre nego što pristupite intrvjuu sa detetom, pažljivo proučite listu pitanja u intervjuu.



MORALNO RASUĐIVANJE

OBJEKTIVNA ODGOVORNOST

Za Pijažea proučavanje razvoja dečjeg moralnog suđenja za cilj ima da i tu pokaže one fundamentalne karakteristike dečjeg mišljenja koje je prethodno otkrio u drugim oblastima. On govori o moralnom realizmu – dobar je svaki čin koji svedoči o poslušnosti prema pravilu ili čak o poslušnosti prema odraslima bez obzira kakvi su nalozi koje oni izdaju. Dakle, pravilo nije nikako nešto što je svset procenila ili protumačila, ono je takvo kakvo je, dato jednom zauvek, van svesti. Shvatajući pravilo doslovno i određujući pojam dobra samo kroz pojam poslušnosti, dete će zaista početi da procenjuje NE u funkciji pobude, iz koje su ta dela otpočeta već u funkciji njihove opipljive sličnosti sa postavljenim pravilima. Ovu odliku moralnog realizma Pijaže naziva objektivna odgovornost.

Deca mlađa od 7. godina odgovornost većinom shvataju kao objektivnu, a starija od 9. godina kao subjektivnu. Veliki broj dece između 7. i 9. godine pokazuje u suđenju i jedno i drugo shvatanje odgovornosti. O objektivnoj i subjektivnoj odgovornosti ne možemo da govorimo kao da su u pitanju dva stadijuma, jer ni kod jednog deteta nisu nađene samo objektivne procene odgovornosti. Naprotiv, one su uvek pomešane sa subjektivnim procenama odgovornosti. Dakle, pojmovi objektivne i subjektivne odgovornosti ne određuju dva uzastopna stadijuma, već dva jasno izražena procesa koji su međusobno isprepletani i od kojih jedan postepeno nadvladava drugog.

ψ

Dete svojom nespretnošću često izaziva gnev i grdnju odraslih. U nekim slučajevima nespretnost je posledica nemarnosti i neposlušnosti. Pijaže je dovodio decu u situaciju da uporede u pričama postupke sa dve vrste nespretnosti. Jedna je slučajna ili čak posledica akta dobročinstva, ali kojom se čini znatna materijalna šteta. Druga nespretnost izaziva neznatnu štetu, ali je motivisana rđavom namerom.

Evo priča kojima je Pijaže izučavao posledice nespretnosti.

Uputstvo. Pre zadavanja priča detetu se daje sledeće uputstvo: "Ja ću sada da ti čitam neke priče, ti treba da se trudiš da ih pažljivo slušaš. Kad pročitam jednu priču postaviću ti pitanja da vidim da li si ti tu priču zapamtio i shvatio. "

Pročitati detetu zadati par priča.






Priče o razbijenim šoljicama.

A. "Jedan dečak koji se zvao Petar bio je u svojoj sobi. Pozvali su ga na večeru. On je krenuo u trpezariju. Ali, iza vrata se nalazila stolica i na njoj poslužavnik sa 12 šoljica na njemu. Petar nije mogao znati da se sve to nalazi iza vrata. On je ušao u trpezariju, vrata su udarila u poslužavnik sa 12 šoljica i one su sve porazbijale. "

B. "Bio jedan dečak koji se zvao Pavle. Jednog dana dok mu majka nije bila kod kuće on je pokušao da uzme slatko sa police. Popeo se na stolicu i pružio ruku. ALi slatko je bilo suviše visoko, tako da ga on nije mogao dohvatiti. No dok je on pokušavao da dosegne teglu, zakačio je jednu šoljicu. Ona je pala sa police i razbila se. "




Reći detetu da ponovi priče. Način na koji ih ono reprodukuje pokazaće da li ih je razumelo. Ako ih je razumelo postavite mu pitanja:

  • Da li su ova dva deteta podjednako kriva?

  • Koje je dete nevaljalije? Zašto?

  • Šta je prvi dečak uradio, a šta je uradio drugi dečak?

  • Zašto je prvi dečak slomio šoljice? A, drugi?

  • Da li je jedan od dečaka nevaljaliji?

  • Da li su oba dečaka nevaljala, ili jedan od njih nije toliko koliko je onaj drugi?

  • Kada bi ti bio mama ili tata koga bi više kaznio (grdio)?

  • Zašto ih je prvi dečak razbio? A, zašto je drugi dečak razbio šoljicu?






POJAM KONZERVACIJE

Konzervacija količine materije (uzrast od 5 do 7 godina)

Materijal: Dve identične loptice plastelina (a1 i a2)



  1. Početna situacija – utvrđivanje identiteta
    Pokažu se dve loptice (a1 i a2): Šta je ovo? (usvojiti naziv koji dete upotrebi i koristiti ga tokom daljeg ispitivanja)

Pazi sad, da li u ove dve loptice ima isto plastelina?
Kada se dođe do tvrdnje da u a1 i a2 ima isto plastelina, prelazi se na ispitivanje.

  1. Sada ću od ove loptice da napravim ovako (a2 se preobrazi u valjak (kobasicu), ali tako da dete prati šta radimo, da prati proces transformacije, kako bi videlo da od a2 nije ništa oduzeto, ni dodato.
    Pazi sad, da li ovde (pokazati na valjak)ima više, manje ili isto plastelina kao ovde?
    Odgovor:___________________________________________________________________
    Kako to misliš? Zašto misliš da ima isto/ više / manje?
    Odgovor:___________________________________________________________________

  2. Ponovo se naprave dve iste loptice (a1 i a2), i ponovo se postupi kao u 0- situaciji, a potom se kaže, pošto se a2 preobrazi u pljeskavicu:
    Pazi sad, da li ovde (pokazati na pljeskavicu)ima više, manje ili isto plastelina kao ovde?
    Odgovor:___________________________________________________________________
    Kako to misliš? Zašto misliš da ima isto/ više / manje?
    Odgovor:___________________________________________________________________

Reakcije dece se mogu razvrstati u dve razvojne kategorije. Prva, kada se dete u svom reagovanju oslanja na perceptivne konfiguracije, tj kada se povodi za opažajnim izgledom, pa otud pravi greške. Drugi stupanja razvoja manifestuje se tako što dete uspeva da se oslobodi nametljivosti perceptivnih konfiguracija i da shvati logičke odnose koji stoje iza tih konfiguracija. Prelazne reakcije se nalaze između dva stupnja.

KORESPODENCIJA 1:1



  1. Pr.1: dete od 4-5 godina pravi niz od crvenih žetona, ne vodeći računa o broju elemenata niti o uspostavljanju korespodencije 1:1 – primitivni oblik intuicije: procenjivanje količine jedino preko zauzetog prostora.

○ ○ ○ ○ ○

●●●●●●●


  1. Pr. 2: dete od 5-6 godina uspostavlja korespodenciju 1:1, na osnovu toga zaključuje o količini

○ ○ ○ ○ ○

● ● ● ● ●

Ali, ... Ako pomerimo crne žetone malo udesno dete kaže da nisu jednake i da duži red ima više žetona → jednakost se ne odražava logičkom korespodencijom već samo vizuelnom

○ ○ ○ ○ ○

● ● ● ● ●


Definisanje kategorija mentalne zaostalosti preko MU prema A. Bineu

Alfred Bine je dao sledeće granice izražene MU – om do kojih mogu da se razviju pojedine kategorije mentalno zaostalih.

Kategorija mentalne zaostalosti

MU

(mentalni uzrast)



Idiot

Do nivoa normalnog dvogodišnjeg deteta

Osoba koja ne ovladava govorom kao sredstvom opštenja, ne upotrebljava govor, ne razume ga i zaustavlja se na opštem nivou razvoja koji postiže dete, približno, normalno dvogodišnje dete

Imbecil

Do nivoa između 2. i 7. godine

Osoba koja ovladava usmenim govorom i ostalim dostignućima do nivoa sedmogodišnjeg deteta, ali ne i pisanim govorom

Debil

Do nivoa između 7. i 11. godine

Osoba koja može da ovlada pisanim govorom. U odnosu na osobu prosečne inteligencije, ove osobe imaju ograničenu sposobnost snalaženja u različitim socijalnim situacijama.




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azrefs.org 2016
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə