Научном већу института за нуклеарне науке ''винча''




Yüklə 379.26 Kb.
səhifə1/5
tarix25.04.2016
ölçüsü379.26 Kb.
  1   2   3   4   5
НАУЧНОМ ВЕЋУ ИНСТИТУТА ЗА НУКЛЕАРНЕ НАУКЕ ''ВИНЧА''

На 21. редовној седници Научног већа Института за нуклеарне науке ''Винча'', одржаној 17. фебруара 2010. године, именовани смо за чланове Комисије за избор др Јасне Ристић-Ђуровић у звање научни саветник. На основу материјала који нам је достављен, подносимо следећи

ИЗВЕШТАЈ

I. Биографија



Јасна Ристић-Ђуровић рођена је 29. јуна 1963. године у Београду. Електротехнички факултет Универзитета у Београду, Одсек техничке физике, уписала је 1982. године, а дипломирала је у фебруару 1987. године, са оценом 10 и средњом оценом током студија 9,41. Била је универзитетски стипендиста и студент генерације. По дипломирању запошљава се у Институту за физику у Земуну, где се бави проблемима плазме у МХД генераторима. У току школске 1987/88. године положила је све прописане испите на постдипломским студијама на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, Смер физике јонизованих гасова, са средњом оценом 10. У јесен 1988. године одлази на постдипломске студије на Колумбијa Универзитет у Њујорку, САД, где полаже све испите прописане на магистарским студијама, са средњом оценом 3,78 од 4,00. Група у којој је радила, на Одсеку за примењену физику, бавила се процесима од значаја за нуклеарну фузију у високотемпературној плазми у токамацима. Магистарски рад под насловом ''The influence of the radial electric field on the stability conditions for trapped electron and ion modes in CLM (Columbia Linear Machine) plasma'' брани у октобру 1989. године. Уобичајено трајање магистарских студија у САД, од две године, скратила је на годину дана. У јесен 1989. године по позиву прелази на Стенфорд Универзитет, САД, на Одсек за електротехнику, у лабораторију STAR (Space Telecommunication And Radioscience). Бави се проблемима ретке свемирске плазме и интеракцијом високоенергијских електрона и електромагнетног зрачења у таквој средини. Докторске студије завршава са средњом оценом 3,87 од 4,00 а дисертацију под насловом ''Gyroresonant Scattering of Radiation Belt Electrons by Oblique Whistler Waves'' брани у јануару 1993. године. Докторске студије завршила је за 3,5 године, што је за годину дана краће од просечног трајања докторских студија на Стенфорд Универзитету. За време докторских студија на конкурсу NASA-e за студенте постдипломце добила је стипендију за учешће на две конференције а била је и први докторант чији је одлазак на једну конференцију финансирао Одсек за електротехнику Стенфорд Универзитета. По повратку у Београд, 1. октобра 1993. године прелази из Института за физику у Земуну у ЛОЛА Институт, где се бави пројектовањем експертног система за избор алата за обраду метала резањем. Од 1. јула 1995. године ради у Институту за нуклеарне науке ''Винча'', у Лабораторији за физику, а од 4. октобра 1995. године радила је и као хонорарни доцент на Електротехничком факултету Универзитета у Београду. У Лабораторији за физику Института ''Винча'' бави се динамиком јонског снопа и магнетним пољем Циклотрона ВИНСИ, главног дела Акцелераторске инсталације ТЕСЛА. Аутор је програмског пакета ВИНДИ – за симулацију динамике јонског снопа у циклотрону. Такође, непосредно је руководила израдом програмског пакета ВИНМАГ – за прорачун магнетног поља циклотрона. Од низа програмских пакета који су коришћени у пројектовању Циклотрона ВИНСИ само ова два су домаћа. Пројектовала је компактни систем за екстракцију јонских снопова из Циклотрона ВИНСИ са стрипинг-фолијом, користећи по први пут комбиновани диполно-квадруполни магнетни елемент. Овај елемент значајно побољшава квалитет екстрахованог снопа и смањује димензије екстракционог система. Била је ментор магистарске и докторске тезе Саше Ћирковића, које су одбрањене на Електротехничком факултету Универзитета у Београду. Такође је ментор докторске тезе Анђелије Илић, чија је израда у току и која треба да буде одбрањена на истом факултету. Била је помоћник руководиоца Пројекта ТЕСЛА за динамику јонског снопа. Објавила је 12 радова у међународним часописима, од којих осам у врхунским међународним часописима. Од 39 радова представљених на међународним конференцијама два су била предавања по позиву а 22 су била предавања штампана у целини. У домаћим часописима објавила је шест радова а на домаћим конференцијама представила је 18 радова. Аутор је или коаутор седам техничких решења. Била је члан организационог комитета међународне конференције XXXIV European Cyclotron Progress Meeting, која је одржана у октобру 2005. у Београду.

У звање виши научни сарадник изабрана је одлуком Комисије за стицање научних звања Министарства за науку и технологију Србије број 06-00-6/1572, од 6. јуна 2000. године. У исто звање реизабрана је одлуком Министарства науке и заштите животне средине Србије број 06-00-6/2984, од 10. маја 2006. године.

II. Анализа радова

Радови који се узимају у обзир за избор у звање научни саветник припадају области акцелераторске физике и односе се на динамику јонског снопа и магнетно поље Циклотрона ВИНСИ.

Предвиђено је да јонски сноп из Циклотрона ВИНСИ буде изведен коришћењем једног од два екстракциона система: система са електростатичким дефлектором или система са стрипинг-фолијом. Основни елементи система са стрипинг-фолијом су танка графитна фолија која мења наелектрисање јона који пролазе кроз њу, магнетни елемент за фокусирање снопа дефокусираног ивичним магнетним пољем машине и магнетни елемент за довођење снопа на правац високоенергијске транпортне линије. Сноп се изводи из машине тако што му се променом наелектрисања при проласку кроз фолију мења полупречник обртања. Негативни јони постају позитивни, што им промени смер обртања и изведе их из машине, кроз ивично магнетно поље. Позитивним јонима се при проласку кроз фолију повећава наелектрисање, што проузрокује стварање лепезе снопова јона иза фолије, са полупречницима ротације мањим од оног пре фолије. После проласка кроз фолију позитивни јони праве једну или више петљи мањег полупречника и кроз ивично поље машине изводе се до транспортне линије. У првом раду објављеном у часопису Phys. Rev. (М23-1) дата је детаљна анализа динамике јонског снопа у екстракционом региону циклотрона и таксативно је дефинисан поступак пројектовања екстракционог система са стрипинг-фолијом. У другом раду у истом часопису (М23-4) први пут је употребљен комбиновани магнетни елемент у пројектовању екстракционог система вишенаменског циклотрона. Овај елемент има магнетно поље које може да има и фокусирајуће и скретно дејство на сноп. На примеру Циклотрона ВИНСИ показано је како се уз помоћ овог елемента димензије екстракционог система драматично смањују а квалитет изведеног снопа и дијапазон доступних снопова повећавају. У раду М33-2 описан је програмски пакет ВИНДИ – за симулацију динамике јонског снопа у циклотрону. Овај програмски пакет коришћен је при проучавању динамике јонског снопа у екстракционом и централном региону Циклотрона ВИНСИ. Резултати ових изучавања приказани су како у већ поменутим радовима М23-1 и 4 тако и у радовима М33-3, 4, 6, 10, 11, 13, 14, 15 и 16, М34-2, 3, 5, 6, 8 и 9, М52-2, и М63-2, 3 и 5.

Јонски сноп се у циклотрону најдуже задржава у убрзавајућем региону. Стога се симулација динамике јонског снопа у убрзавајућем региону користи за испитивање утицаја различитих параметара на ефикасност убрзавања снопа. Добра ефикасност убрзавања постиже се усаглашавањем оствареног магнетног поља, убрзавајућег електричног поља и параметара који дефинишу сноп у времену и простору. Радови везани за ову тему су М21-3, М52-3 и 5, М63-10, 12 и 14.

За сваки од радних режима вишенаменског циклотрона, какав је Циклотрон ВИНСИ, потребно је обезбедити посебно изохроно магнетно поље. У овом поступку полази се од идеалних израчунатих изохроних магнетних поља. У раду М21-2 уведене су две нове методе за израчунавање изохроног магнетског поља. Оне су упоређене са Гордоновом процедуром, која се у циклотронској пракси најчешће користила у последњих двадесет-пет година, као и са још две методе. Пошто се изохронизам, као стандардни критеријум квалитета израчунатог магнетног поља, показао као недовољан, уведена је и остваривост, као додатни критеријум за процену квалитета и поређење израчунатих изохроних поља. Показано је да две нове методе дају најбоље резултате. У номиналном радном режиму вишенаменског циклотрона изохроност магнетног поља треба да буде обезбеђена геометријом магнетне структуре. Ово се постиже наизменичним подешавањем облика сектора (шимовањем), мерењем оствареног магнетног поља и симулацијом магнетног поља на моделима циклотронског магнета, и то у неколико итерација. Овај поступак се може пратити кроз резултате приказане у радовима М23-2, М33-12, М34-1, 4 и 7, М52-1, и М63-1, 4, 7, 11 и 13. У раду М21-4 приказана је нова метода за фино обликовање сектора и полова циклотронског магнета. Ова метода је не само бржа и ефикаснија од досадашњих метода, него је, за разлику од њих, сасвим одређена и применљива на све типове обликовања сектора и полова циклотрона различитих врста. За разлику од номиналног режима, када се магнетна структура побуђује само главним калемовима, у сваком другом режиму рада, поред главних калемова, нужно је употребити трим-калемове, да би се обезбедило изохроно магнетно поље. Облик магнетне структуре и граничне вредности побудних струја главних и трим-калемова одређују оперативни дијаграм машине. Пројектовање неких компоненти и подсистема Циклотрона ВИНСИ заснива се на симулацији динамике снопа у различитим режимима рада машине, то јест, у одговарајућим изохроним магнетним пољима, за које је нужно употребити и трим-калемове. Ова изохронизована магнетна поља, као и гранични режими који дефинишу оперативни дијаграм машине, израчунавају се помоћу програмског пакета ВИНМАГ, приказаног у раду М33-1. Резултати примене овог програмског пакета за дефинисање оперативног дијаграма машине приказани су у радовима М33-5 и 8, и М52-4, док су резултати анализе израчунатих и остварених магнетних поља публиковани у радовима М63-6, 8 и 9.

Остали радови дају преглед стања изградње Циклотрона ВИНСИ, М23-3, описују нову апаратуру за модификацију материјала, М21-1, илуструју неке од доприноса тима градитеља Акцелераторске инсталације ТЕСЛА акцелераторској физици и технологијама, М32-1, и односе се на пројектовање линија за транспорт јонских снопова, М33-7, и електричног поља у централном региону машине, М33-9.

Др Јасна Ристић-Ђуровић има следеће збирне вредности коефицијената Мij публикација које се узимају у обзир за избор у звање научни саветник:





Потребно

Остварено

Укупно

65

80,5

М10+М20+М31+М32+М33+М41+М42+М51 

50

61,5

М11+М12+М21+М22+М23+М24+М31+М32 

35

45,5

За избор у звање научни саветник потребан је један публиковани рад категорије М41-М45 или М51-М52, на српском језику или језику националне мањине. Од избора у звање виши научни сарадник др Јасна Ристић-Ђуровић публиковала је пет радова категорије М52.

Дакле, квантитативни захтеви за избор кандидата у звање научни саветник су задовољени.

III. Квалитативна оцена научног доприноса



1. Показатељи успеха у научном раду:
У периоду од избора у звање виши научни сарадник др Јасна Ристић-Ђуровић одржала је једно предавање по позиву на међународном скупу које је штампано у изводу:

J.L. Ristić-Djurović, S. Ćirković, A.Ž. Ilić, Đ. Košutić and N. Neškovoić, ''Some Contributions of the TESLA Team to Accelerator Physics and Technologies'', invited paper IP.C1., Book of Abstracts of CoNuSS 2008, September 22-25, 2008, pp. 25-26.


2. Ангажованост у развоју услова за научни рад, образовању и формирању научних кадрова:
Др Јасна Ристић-Ђуровић непосредно је руководила израдом магистарске и докторске тезе Саше Ћирковића. Саша Ћирковић је у јануару 2001. године на Електротехничком факултету Универзитета у Београду одбранио магистарску тезу под насловом ''Мерење и израчунавање изохроних магнетских поља Циклотрона ВИНСИ'', а у децембру 2008. године на истом факултету одбранио је докторску тезу под насловом ''Одређивање оперативног магнетског поља и оперативног дијаграма вишенаменског циклотрона“. Из области динамике јонског снопа у оквиру Пројекта ТЕСЛА докторску дисертацију одбранио је и Петар Беличев. Др Јасна Ристић-Ђуровић тренутно непосредно руководи израдом докторске дисертација Анђелије Илић, која је пријављена на Електротехничком факултету Универзитета у Београду под насловом ''Оптимално убрзавање честица у вишенаменским изохроним циклотронима''. Докторанти Миомира Лазовић и Небојша Мијатовић, чијим је дисертацијама непосредно руководила, напустили су Пројекат ТЕСЛА.

У оквиру Пројекта ТЕСЛА развијена је интензивна међународна сарадња. На проблемима везаним за магнетно поље и динамику јонског снопа Циклотрона ВИНСИ тесна сарадња остварена је са стручњацима из Обједињеног института за нуклеарна истраживања, из Дубне, у Русији, и из Циклотронског центра у Ници, у Француској. У области израчунавања магнетног поља, компјутерске симулације одзива магнетне структуре и пројектовања магнетне структуре сарађивала је са стручњацима из Обједињеног института. Такође, као непосредни руководилац на пословима везаним за динамику јонског снопа на задацима пројектовања електричног и магнетног поља и електрода у централном региону циклотрона учествовала је у сарадњи са стручњацима из Обједињеног института и из Циклотронског центра у Ници.



Била је члан организационог комитета међународне конференције XXXIV European Cyclotron Progress Meeting, која је одржана од 6. до 8. октобра 2005. године у Београду.
3. Организација научног рада:
Др Јасна Ристић-Ђуровић била је ангажована на реализацији пројекта 111247 (раније 1247), под називом Пројекат ТЕСЛА: наука са акцелераторима и акцелераторске технологије. Овај пројекат је био највећи научни пројекат који је финансирало Министарство науке и заштите животне средине Србије. Пројекат је обухватао изградњу Акцелераторске инсталације ТЕСЛА и њено коришћење у областима модификације и анализе материјала помоћу јонских снопова, нуклеарних реакција са тешким јонима на ниским и средњим енергијама, радијационе физике са лаким и тешким јонима, физике танких кристала, производње радиоизотопа и радиофармацеутика, и биолошких ефеката индукованих озрачивањем лаким и тешким јонима. Др Јасна Ристић-Ђуровић се на Пројекту ТЕСЛА бавила динамиком јонског снопа и магнетним пољем Циклотрона ВИНСИ. У 2002. години била је руководилац задатка у оквиру Пројекта под насловом ''Инјекциони систем и екстракциони системи Циклотрона ВИНСИ''. У периоду 2003-2005. година учествовала је у реализацији задатака под насловом ''Магнетна структура Циклотрона ВИНСИ'', ''Инјекциони систем Циклотрона ВИНСИ'' и ''Екстракциони системи Циклотрона ВИНСИ''. До укидања Пројекта, у новембру 2007. године, била је ангажована на реализацији задатка под насловом ''Екстракциони системи Циклотрона ВИНСИ''. До децембра 2005. године била је помоћник руководиоца Пројекта за динамику јонског снопа.
4. Квалитет научних резултата:
Од избора у звање виши научни сарадник објавила је осам радова у четири међународна часописа. У часопису IEEE Transactions on Nuclear Science, који је 2008. године имао импакт-фактор 1,518, објавила је један рад у 2008. и два рада у 2009. години. Часопис Nuclear Instruments and Methods A, у којем је 2008. године објавила један рад, имао је те године импакт-фактор 1,019. У часопису Physical Review Special Topics – Accelerators & Beams, који је недавно издвојен из групе часописа Physical Review (који сви имају импакт-факторе преко 2,5) објавила је два рада и то 2001. и 2003. године. У 2001. овај часопис није имао импакт-фактор, у 2003. импакт-фактор му је био 0,145 док му је у 2008. години импакт-фактор порастао на 1,551. Часопис Nukleonika је у 2002. години, када је у њему објавила два рада, имао импакт-фактор 0,500. Поред осам радова публикованих у међународним часописима, публиковала је 25 саопштења на међународним скуповима, од којих је 16 штампано у целини а девет у изводу. У часописима националног значаја публиковала је пет радова, а 14 саопштења на скуповима националног значаја штампано је у целини. Сви наведени радови остварени су у земљи а по броју коаутора и типу рада задовољавају критеријуме за прихватање пуног ефективног броја поена. У два рада у међународном часопису и једном у домаћем часопису у којима је први коаутор остали каоутори су допринели обезбеђивањем неког улазног параметра, најчешће је у питању било измерено или израчунато магнетно поље. Радови у којима је други коаутор а чији су први коаутори њени докторанти, настали су на основу њене идеје и предвиђања очекиваних резултата. Оваквих је три од укупно осам радова у међународним часописима и четири од укупно пет радова у домаћим часописима. Др Јасна Ристић-Ђуровић има 52 цитата, без аутоцитата.

IV. Закључак

На основу квантитативне и квалитативне анализе укупног научног доприноса др Јасне Ристић-Ђуровић, Комисија сматра да су услови за избор у научно звање научни саветник у потпуности испуњени. Стога предлажемо Научном већу Института за нуклеарне науке ''Винча'' да покрене поступак за избор др Јасне Ристић-Ђуровић у звање научни саветник.

Београд, 4. март 2010. године

Председник комисије:

др Небојша Нешковић,

научни саветник

Чланови комисије:

др Александар Добросављевић,

научни саветник

др Антоније Ђорђевић,

редовни професор


Прилог 5.
Назив института – факултета који подноси захтев:

ИНСТИТУТ ЗА НУКЛЕАРНЕ НАУКЕ ''ВИНЧА''
РЕЗИМЕ ИЗВЕШТАЈА О КАНДИДАТУ ЗА СТИЦАЊЕ НАУЧНОГ ЗВАЊА
I Општи подаци о кандидату

Име и презиме: Јасна Ристић-Ђуровић

Година рођења: 1963.

ЈМБГ: 2906963719023

Назив институције у којој је кандидат стално запослен:

Институт за нуклеарне науке ''Винча''

Дипломирала: година: 1987. факултет: Електротехника, Универзитет

у Београду, Србија

Магистрирала: година: 1989. факултет: Примењена физика, Колумбија

Универзитет, Њујорк, САД

Докторирала: година: 1993. факултет: Електротехника, Стенфорд

Универзитет, Калифорнија, САД

Постојеће научно звање: виши научни сарадник

Научно звање које се тражи: научни саветник

Област науке у којој се тражи звање: природно-математичке науке

Грана науке у којој се тражи звање: физика

Научна дисциплина у којој се тражи звање: физика са јонским сноповима

Назив научног матичног одбора којем се захтев упућује: Одбор за физику


II Датум избора-реизбора у научно звање:

Научни сарадник: 16. фебруар 1994.

Виши научни сарадник: 6. јун 2000.

Виши научни сарадник, реизбор: 10. мај 2006.


III Научно-истраживачки резултати (прилог 1 и 2 правилника):
1. Монографије, монографске студије, тематски зборници, лексикографске и картографске публикације међународног значаја (уз доношење на увид) (М10):
број вредност укупно
М11 =

М12 =


М13 =

М14 =


М15 =

М16 =


М17 =

М18 =
2. Радови објављени у научним часописима међународног значаја (М20):


број вредност укупно

М21 = 4 8 32

М22 =

М23 = 4 3 12



М24 =

М25 =


М26 =

М27 =


М28 =

  1. Зборници са међународних научних скупова (М30):

број вредност укупно

М31 =

М32 = 1 1,5 1,5



М33 = 16 1 16

М34 = 9 0,5 4,5

М35 =

М36 =


  1. Националне монографије, тематски зборници, лексикографске и картографске публикације националног значаја; научни преводи и критичка издања грађе, библиографске публикације (М40):

број вредност укупно

М41 =

М42 =


М43 =

М44 =


М45 =

М46 =


М47 =

М48 =


М49 =
5. Часописи националног значаја (М50):
број вредност укупно

М51 =


М52 = 5 1,5 7,5

М53 =


М54 =

М55 =


М56 =



  1. Зборници скупова националног значаја (М60):

број вредност укупно

М61 =

М62 =


М63 = 14 0,5 7

М64 =


М65 =

М66 =



  1. Магистарске и докторске тезе (М70):

број вредност укупно

М71 =


М72 =


  1. Техничка и развојна решења (М80)

број вредност укупно

М81 =


М82 =

М83 =


М84 =

М85 =


М86 =


  1. Патенти, ауторске изложбе, тестови (М90):

број вредност укупно

М91 =


М92 =

М93 =
IV Квалитативна оцена научног доприноса (прилог 1 правилника):




  1. Показатељи успеха у научном раду:

(Награде и признања за научни рад додељене од стране релевантних научних институција и друштава; уводна предавања на научним конференцијама и друга предавања по позиву; чланства у одборима међународних научних конференција; чланства у одборима научних друштава; чланства у уређивачким одборима часописа, уређивање монографија, рецензије научних радова и пројеката)
Предавање по позиву на међународном скупу штампано у изводу:

J.L. Ristić-Djurović, S. Ćirković, A.Ž. Ilić, Đ. Košutić and N. Neškovoić, ''Some Contributions of the TESLA Team to Accelerator Physics and Technologies'', invited paper IP.C1., Book of Abstracts of CoNuSS 2008, September 22-25, 2008, pp. 25-26.




  1. Ангажованост у развоју услова за научни рад, образовању и формирању научних кадрова:

(Допринос развоју науке у земљи; менторство при изради мастер, магистарских и докторских радова, руковођење специјалистичким радовима; педагошки рад; међународна сарадња; организација научних скупова)
Менторство магистарских и докторских радова:

  • Саша Ћирковић, магистарски рад ''Мерење и израчунавање изохроних магнетских поља Циклотрона ВИНСИ”, Електротехнички факултет Универзитета у Београду, јануар 2001.

  • Саша Ћирковић, докторски рад ''Одређивање оперативног магнетског поља и оперативног дијаграма вишенаменског циклотрона'', Електро-технички факултет Универзитета у Београду, децембар 2009.

  • Анђелија Илић, докторски рад ''Оптимално убрзавање честица у више-наменским изохроним циклотронима'', Електротехнички факултет Универзитета у Београду, израда пријављене тезе је у току.

Резултати су публиковани у заједничким радовима.
Међународна сарадња:

  • У области израчунавања магнетног поља, компјутерске симулације одзива магнетне структуре и пројектовања магнетне структуре сарађивала је са стручњацима из Обједињеног института за нуклеарна истраживања, Дубна, Русија, и из Циклотронског центра у Ници, Француска.

  • Као непосредни руководилац на пословима везаним за динамику јонског снопа на задацима пројектовања електричног и магнетног поља и електрода у централном региону циклотрона учествовала је у сарадњи са стручњацима из Обједињеног института за нуклеарна истраживања, Дубна, Русија, и из Циклотронског центра у Ници, Француска.

Неки од резултата ове сарадње публиковани су у заједничким радовима.
Организација научних скупова:

  • Била је члан организационог комитета међународне конференције XXXIV European Cyclotron Progress Meeting, која је одржана од 6. до 8. октобра 2005. године у Београду.




  1. Организација научног рада:

(Руковођење пројектима, потпројектима и задацима; технолошки пројекти, патенти, иновације и резултати примењени у пракси; руковођење научним и стручним друштвима; значајне активности у комисијама и телима Министарства за науку и технолошки развој и телима других министарстава везаних за научну делатност; руковођење научним институтцијама)
Др Јасна Ристић-Ђуровић била је ангажована на реализацији пројекта 111247 (раније 1247), под насловом Пројекат ТЕСЛА: наука са акцелераторима и акцелераторске технологије, финансираног од стране Министарства науке и заштите животне средине Србије. Бавила се динамиком јонског снопа и магнетним пољем Циклотрона ВИНСИ.

  • У 2002. години била је руководилац задатка у оквиру Пројекта под насловом ''Инјекциони систем и екстракциони системи Циклотрона ВИНСИ''.

  • У периоду 2003-2005. година учествовала је у реализацији задатака под насловима ''Магнетна структура Циклотрона ВИНСИ'', ''Инјекциони систем Циклотрона ВИНСИ'' и ''Екстракциони системи Циклотрона ВИНСИ''.

  • До укидања Пројекта, у новембру 2007. године, била је ангажована на реализацији задатка под насловом ''Екстракциони системи Циклотрона ВИНСИ''.

  • До децембра 2005. године била је помоћник руководиоца Пројекта за динамику јонског снопа.

4. Квалитет научних резултата:

(Утицајност; параметри квалитета часописа и позитивна цитираност кандидатових радова; ефективни број радова и број радова нормиран на основу броја коаутора; степен самосталности и степен учешћа у реализацији радова у научним центрима у земљи и инхостранству; допринос кандидата реализацији коауторских радова; значај радова)
Квалитет часописа:

Од избора у звање виши научни сарадник објавила је осам радова у четири међународна часописа.



  • У часопису IEEE Transactions on Nuclear Science, који је 2008. године имао импакт-фактор 1,518, објавила је један рад у 2008. и два рада у 2009. години.

  • Часопис Nuclear Instruments and Methods A, у којем је 2008. године објавила један рад, исте године је имао импакт-фактор 1,019.

  • У часопису Physical Review Special Topics – Accelerators & Beams, који је недавно издвојен из групе часописа Physical Review (који сви имају импакт-факторе преко 2,5), објавила је два рада и то 2001. и 2003. године. У 2001. овај часопис није имао импакт-фактор, у 2003. импакт-фактор му је био 0,145 док му је у 2008. години импакт-фактор порастао на 1,551.

  • Часопис Nukleonika је у 2002. години, када је у њему објавила два рада, имао импакт-фактор 0,500.


Цитираност:

Др Јасна Ристић-Ђуровић има 52 цитата, без аутоцитата.


Укупан и ефективан број радова:

У међународним часописима публиковала је осам радова. Од 25 саопштења на међународним скуповима 16 је штампано у целини а девет у изводу. У часописима националног значаја публиковала је пет радова, а 14 саопштења са скупова националног значаја штампано је у целини. Сви наведени радови, по броју коаутора и типу рада, задовољавају критеријуме за прихватање пуног ефективног броја поена.


Степен самосталности, допринос у коатурским радовима:

Сви радови су остварени у земљи. У два рада у међународном часопису и једном у домаћем часопису у којима је први коаутор остали каоутори су допринели обезбеђивањем неког улазног параметра, најчешће је у питању било измерено или израчунато магнетно поље. Радови у којима је други коаутор а чији су први коаутори њени докторанти, настали су на основу њене идеје и предвиђања очекиваних резултата. Оваквих је три од укупно осам радова у међународним часописима и четири од укупно пет радова у домаћим часописима.


V Оцена комисије о научном доприносу кандидата са образложењем:
У периоду од избора у звање виши научни сарадник др Јасна Ристић-Ђуровић бавила се научним радом у области акцелераторске физике и то динамиком јонског снопа и магнетним пољем. Аутор је програмског пакета ВИНДИ – за симулацију динамике јонског снопа у циклотрону, и непосредно је руководила израдом програмског пакета ВИНМАГ – за прорачуне магнетног поља. Од низа програмских пакета који су се користили у пројектовању Циклотрона ВИНСИ само су ова два домаћа. Пројектовала је компактни систем за екстракцију јонских снопова из Циклотрона ВИНСИ стрипинг-фолијом, по први пут користећи комбиновани диполно-квадруполни магнетни елемент. Овај елемент значајно побољшава квалитет екстрахованог снопа и смањује димензије екстракционог система. На Електротехничком факултету Универзитета у Београду одбрањена је магистарска и докторска теза Саше Ћирковића, чијом је израдом непосредно руководила. Резултат рада на овим дисертацијама су две нове методе за израчунавање изохроног магнетног поља и нова метода за фино подешавање облика сектора. Објавила је 53 рада у међународним и домаћим часописима и на конференцијама. У оквиру Пројекта ТЕСЛА сарађивала је са стручњацима из Обједињеног института за нуклеарна истраживања, Дубна, Русија, и из Циклотронског центра у Ници, Француска. До децембра 2005. године била је помоћник руководиоца Пројекта ТЕСЛА за динамику јонског снопа. Била је у организационом комитету једне међународне конференције.

На основу изложеног Комисија сматра да су сви неопходни квантитативни и квалитативни услови и критеријуми испуњени, те предлаже да се кандидат др Јасна Ристић-Ђуровић изабере у звање научни саветник.



др Небојша Нешковић, научни саветник,

ПРЕДСЕДНИК КОМИСИЈЕ
МИНИМАЛНИ КВАНТИТАТИВНИ ЗАХТЕВИ ЗА СТИЦАЊЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ НАУЧНИХ ЗВАЊА

За природно-математичке и медицинске струке


Диференцијални услов -

од првог избора у звање виши научни сарадник до избора у звање научни саветник



Потребно је да кандидат има најмање ХХ поена,

који треба да припадају следећим категоријама:







Неопходно

XX=


Остварено

Научни сарадник

Укупно

16




М10+М20+М31+М32+М33+

+М41+М42


10





М11+М12+М21+М22+

+М23+М24 ≥


5














Виши научни сарадник

Укупно

48




М10+М20+М31+М32+М33+

+М41+М42+М51


40





М11+М12+М21+М22+

+М23+М24+М31+М32+М41+М42 ≥


28














Научни саветник

Укупно

65

80,5

М10+М20+М31+М32+М33+

+М41+М42+М51 ≥



50

61,5

М11+М12+М21+М22+

+М23+М24+М31+М32 ≥



35

45,5









За избор у звање научни саветник потребно је да је публикован један рад категорије М41-М45 или М51-М52, на српском језику или језику националне мањине.


Од избора у звање виши научни сарадник др Јасна Ристић-Ђуровић публиковала је пет радова категорије М52.


Списак радова Јасне Љ. Ристић-Ђуровић пре избора у звање

виши научни сарадник


  1   2   3   4   5


Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azrefs.org 2016
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə